СОХРАНЕНИЕ КУЛЬТУРНОГО НАСЛЕДИЯ НАРОДОВ АВТОНОМНЫХ КРАЕВ СЕРБИИ. ИНСТИТУЦИОНАЛЬНЫЙ АСПЕКТ

Статья посвящена проблемам сохранения традиционной культуры народов, населяющих автономные края Сербии – Воеводину и Косово и Метохию. Анализируются опыт институтов культурной автономии в области культурной политики, практические эффекты внедрённых институциональных решений и их влияние на современные формы бытования этнических традиций. Особое внимание уделяется сохранению культур уязвимых групп, не наделённых ресурсами для перехода из состояния традиционных этносов к завершённой системе сохранения и развития национальной культуры. На примере институтов культурной автономии национальных меньшинств в Воеводине показана важность внутренних ресурсов малочисленных этносов, применения принципа профессионализма в кадровой политике и при распределении средств, а также деполитизации культуры как предпосылки расширения возможностей общественной инициативы, целостного выражения идентичности группы, наращивания социального капитала и пресечения возвышения этноэлит, проводящих политическую мобилизацию, меж- и внутриэтническую сегрегацию. На примере опыта сербских анклавов Косова и Метохии и состояния их культурного наследия показано, что отсутствие политической воли является непреодолимым препятствием для соблюдения элементарных прав и свобод национальной группы, составляющей демографическое меньшинство, даже в условиях развитой консоциативной системы представительства, подкреплённой присутствием внушительного воинского контингента.

сохранение культурного наследия, национальные меньшинства Сербии, культурная автономия, Воеводина, Косово и Метохия

1. Ракезић С. Живот на граници // Време. 26 декабря 2012. № 1199–1200. Режим доступа: http://vreme.com/cms/view.php?id=1161570 (дата обращения: 09.10.2017).

2. Толвайшис Л. Советы национальных меньшинств как инструмент этнической политики в отношении малочисленных этносов Сербии: опыт, проблемы, перспективы // Малочисленные этносы в пространстве доминирующего общества: практика прикладных исследований и эффективные инструменты этнической политики: сборник научных статей по итогам Всероссийской с международным участием конференции (Кемерово, 17–18 октября 2014) / отв. ред. В. В. Поддубиков. Кемерово: Практика, 2014. С. 162–167.

3. Раич А. Анализа развоја културног система буњевачке националне мањине у периоду 2009–2013 године // Национални савети националних мањина и култура / ур. Д. Радосављевић, Е. Вукашиновић, М. Кевежди. Нови Сад: Завод за културу, Покрајински омбудсман. С. 171–194.

4. Бесермењи С., Марковић С. Културни туризам Војводине у функцији очувања националног идентитета националних мањина // Култура полиса. 2014. № 23. С. 293–305.

5. Лазар Ж. Колективне перцепције улоге и значаја националних савета националних мањина у АП Војводини // Колективна динамика етничких заједница у Војводини / ур. Д. Маринковић, Ж. Лазар, В. Соколовска, Д. Ристић. Нови Сад: Mediterran Publishing, 2010.

6. Tolvaišis L. Hungarian cultural autonomy in Vojvodina from the 1974 Socialist Constitution to the 2009 Statute of Autonomy: path dependence dynamics against the reversal of minority policies // Nationalities Papers, 40, no. 1 (2012): 63–83.

7. Геролд Л. Савет или парламент // Национални савети националних мањина и култура / ур. Д. Радосављевић, Е. Вукашиновић, М. Кевежди. Нови Сад: Завод за културу, Покрајински омбудсман. С. 195–220.

8. Гајић Т. Проблем малих националних савета (Ашкалије, Грци, Немци) // Национални савети националних мањина и култура / ур. Д. Радосављевић, Е. Вукашиновић, М. Кевежди. Нови Сад: Завод за културу Војводине, Покрајински омбудсман АПВ. С. 111–129.

9. Кубичек А. Анализа развоја културног система чешке националне мањине у периоду од 2009–2013. // Национални савети националних мањина и култура / ур. Д. Радосављевић, Е. Вукашиновић, М. Кевежди. Нови Сад: Завод за културу, Покрајински омбудсман. С. 130–145.

10. Серенчеш Ж. Статус културе сугерисан обимом // Национални савети националних мањина и култура / ур. Д. Радосављевић, Е. Вукашиновић, М. Кевежди. Нови Сад: Завод за културу, Покрајински омбудсман. С. 221–227.

11. Јокић Б. В. Статус српског културног наслеђа на Косову и Метохији 1999–2011 // Комуникације, медији, култура: годишњак Факултета за културу и медије. Београд: Мегатренд универзитет, 2012. С. 509–534.

12. Йокич Б. В., Менкович М., Джекич М., Радованович Д. Мартовский погром 2004–2014: десять лет спустя. Белград: Координационный центр по КиМ, Мнемосине, Музей в Приштине, 2014. 214 с.

13. Ракочевић Ж. Уметност живота. Разговори о Косову и Метохији с почетка 21 века. Приштина-Чаглавица: Српско слово, 2014. 145 с.

14. Председник САНУ: Како достојанствено напустити Косово // Политика. 18 октября 2015. Режим доступа: http://politika.rs/sr/clanak/341334/Predsednik-SANU-Kako-dostojanstveno-napustiti-Kosovo (дата обращения: 09.10.2017).

15. Tolvaišis L. Historical memories of Kosovo Serbs in the post-war period and conflicting Serbian national narratives about Kosovo // Deeds and Days. 2014. № 60. P. 205–235.

16. Павловић А. Прослава Божића у Северној Косовској Митровици у организацији Српске Православне Цркве // Културно наслеђе Косова и Метохије: историјске тековине Србије на Косову и Метохији и изазови будућности / ур. У. Шуваковић, А. Бујас, В. Шаула, А. Дунђерин. Београд: Канцеларија за КиМ, 2013. T. 2. С. 107–134.

17. Николетић Д. Мрежа храмова гушћа него на Тибету // НИН. 2015. № 3381. С. 19–21.